Naši eksperimenti nisu filozofski savršeni i bez kontroverzi. Međutim, čvrsto verujemo da je naša upotreba životinja u obrazovanju etička i važna. Naše protokole godišnje preispituje spoljni odbor za etičku reviziju (IRB) i ispunjavaju rigorozne standarde onoga što se smatra etičkim.
Kada se radi sa životinjama u nauci, mora se izračunati „odnos troškova i koristi“. To jest, koliki je trošak za životinju u odnosu na korist od eksperimenta.
Pažljivo smo ispitali troškove za životinju i objavili rezultate ovog rada. Znamo da u divljini insektu često nedostaju noge ili antene i da su insekti razvili način da ih ponovo izrastu. Noga bubašvabe se lako može odvojiti putem „autotomije“ i pretpostavlja se da je to odbrambeni mehanizam, slično repu guštera. Pažljivo smo ispitali naše tehnike u učionici i objavili preživljavanje i ponovni rast nogu bubašvabe u recenziranom eksperimentu:
Marzulo, T. C. (2016). Ponovni rast nogu kod Blaberus discoidalis (diskoidnog bubašvaba) nakon autotomije ekstremiteta u odnosu na prekid ekstremiteta i relevantnost za neurofiziološke eksperimente. PLoS ONE, 11(1), e0146778. http://doi.org/10.1371/journal.pone.0146778
Obavezno anesteziramo sve naše životinje kada radimo eksperimente i to objašnjavamo studentima. Zapravo ne znamo da li insekti osećaju bol tokom vađenja nogu, ali pretpostavljamo da bi osećali da nisu anestezirani. Da li insekt oseća bol kada se probudi posle operacije i otkrije da mu noga nedostaje, ne znamo. Sve što znamo je da rana zarasta, da bubašvabe hodaju u roku od nekoliko sati, jedu zelenu salatu, piju kristale vode i proizvode još bubašvaba. Ovo je isto ponašanje kao i kod naših drugih bubašvaba. Stoga zaključujemo da je cena za bubašvabu relativno niska.
Dakle, koje su koristi od naših obrazovnih neuronaučnih eksperimenata koji uključuju životinje? Živimo u društvu u kojem je 20% sveta pogođeno mentalnim ili neurološkim poremećajem u nekom trenutku svog života (izvor: Svetska zdravstvena organizacija) i ne postoje poznati lekovi. Ono što je potrebno za unapređenje razumevanja neuroloških poremećaja jesu osnovna neuronaučna istraživanja. Većina ljudi nema ni osnovno razumevanje kako mozak funkcioniše.
Kursevi neuronauke se ne predaju na K12 nivou jer su istraživački alati obično složeni i skupi. Studenti ih ne koriste sve do naprednih postdiplomskih studija i velikih univerziteta u laboratorijskim kursevima. Ovi kursevi se predaju postdiplomcima neuronauka koji su već odlučili da usmere svoje studije na mozak. Ostatak društva ima slabo razumevanje kako mozak funkcioniše i, što je još važnije, nije svestan ogromnog polja istraživanja neuronauke kojem su potrebni naši najbistriji umovi za napredak.
Naši eksperimenti sa insektima su osmišljeni da omoguće mladim studentima i javnosti da steknu bogato razumevanje funkcije mozga istražujući praktično kako neuroni funkcionišu. Naš cilj je da edukujemo, kao i da zainteresujemo studente za oblast neuronauke. Iz razgovora sa mnogim mladim postdiplomcima na godišnjoj konferenciji Društva za neuronauku znamo da su naše laboratorije i alati bili glavni motivatori u njihovoj odluci da studiraju neuronauku. Osvojili smo nekoliko nagrada za naše liderstvo u ovoj važnoj misiji, uključujući nagrade Nacionalnog instituta za zdravlje, Društva za neuronauku, pa čak i od predsednika Baraka Obame na ceremoniji u Beloj kući 2013. godine.
S obzirom na potrebu za važnim neuronaučnim istraživanjima u budućnosti i potrebu za edukacijom javnosti o neuronauci, smatramo da je korist za društvo velika.
Zaključujemo da su naši eksperimenti sa životinjama etički s obzirom na odnos troškova i koristi. Troškovi za životinje su niski, dok je korist za društvo velika. Poštujemo i druga različita mišljenja o ovom pitanju i uvek smo spremni da se uključimo u diskusiju kako bismo se poboljšali.
Za dodatne informacije o nauci koja stoji iza našeg rada, pogledajte naše recenzirane akademske članke o našem istraživanju.
Ngujen, D. M. T., Roper, M., Mirčić, S., Olberg, R. M. i Gejdž, G. J. (2017). Grashopper DCMD: Laboratorija za elektrofiziologiju za studente osnovnih studija za ispitivanje odgovora pojedinačnih jedinica na stimuluse relevantne za ponašanje. Časopis za obrazovanje u neuronauci za studente osnovnih studija, 15(2), A162–A173. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5480846/
Marzulo, T. C. (2016). Ponovni rast nogu kod Blaberus discoidalis (diskoidnog bubašvaba) nakon autotomije ekstremiteta u odnosu na prekid ekstremiteta i relevantnost za neurofiziološke eksperimente. PLoS ONE, 11(1), e0146778. http://doi.org/10.1371/journal.pone.0146778
Baden, T., Čagas, A. M., Gejdž, G. J., Marzulo, T. K., Prieto-Godino, L. L. i Ojler, T. (2015). Otvoreni laboratorijski pribor: 3D štampanje sopstvene laboratorijske opreme. PLoS Biology, 13(5), e1002175. http://doi.org/10.1371/journal.pbio.1002175
Šenon, K. M., Gejdž, G. J., Janković, A., Vilson, V. J. i Marzulo, T. C. (2014). Prenosivi eksperimenti brzine provodljivosti korišćenjem glista za nastavnu laboratoriju za neuronauku na koledžima i srednjim školama. Advances in Physiology Education, 38(1), 62–70. http://doi.org/10.1152/advan.00088.2013
Dagda, R. K., Talhauzer, R. M., Dagda, R., Marzulo, T. K. i Gejdž, G. J. (2013). Korišćenje cvrčaka za upoznavanje neurofiziologije sa studentima ranih osnovnih studija. Časopis za obrazovanje u neuronauci za studente osnovnih studija, 12(1), A66–A74. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3852874/
Marzulo, T. C. i Gejdž, G. J. (2012). SpikerBox: Jeftin bioamplifikator otvorenog koda za povećanje učešća javnosti u neuronaučnim istraživanjima. PLoS ONE, 7(3), e30837. http://doi.org/10.1371/journal.pone.0030837